Zvučna zaštita kao tema u akustici nastala je iz potrebe čoveka da se zaštiti od zvukova koji se definišu kao buka, što je po definiciji svaki neželjeni zvuk. Da li će se neki zvuk smatrati bukom ili ne nije pitanje nivoa zvučnog pritiska koji se može izmeriti, nego činjenice da on svojom pojavom nekog ometa.
Buka je jedan od osnovnih uzroka kompleksnog oštećenja zdravlja i nepovoljno deluje na ceo organizam. U poređenju sa drugim aspektima u životnoj sredini, za kontrolu buke veoma često nema razumevanja, pre svega zbog nedovoljnog poznavanja (“skrivenih”) efekata koje buka može da izazove na čoveka.
Za zaštitu od buke u spoljašnjoj sredini odgovorna je takozvana “društvena zajednica” (država, gradovi, opštine). Kada govorimo o zaštiti od buke u unutrašnjosti zgrada i akustičnog komfora u njima, za ostvarenje tog zadatka odgovorni su svi učesnici u izgradnji zgrade – investitor, projektanti i graditelji. Stoga je neophodno da se mere zaštite od buke dosledno planiraju i pravilno sprovode, kako prilikom izgradnje novih, tako i prilikom modernizacije ili adaptacije postojećih objekata. Zbog stalnih žalbi kontrola zvučne zaštite objekata postaje sve važnija.